Danas je bio DOBAR DAN ...

Usporeno jutro, neobicno svetao i prijatno topao dan.
Danas je PONOVO  bio DOBAR DAN, bas kao i svaki drugi.
Zapoceo je lepim jutrom, ...

Trenuci su kratki. Secanja se tope prebrzo  i  nestaju pred mojim ocima.
Vece ispracam polako, isto kao i Tebe, dragi moj  prijatelju! 

VRATILA SE!

Koliko dugo zmuri?
Ne seca se niceg ...
Nista JE ne boli i ne zna gde SE nalazi.
Plasi SE da pomeri nogu ...
Dobro je, prsti se pomeraju - oseca zategnuti pamucni carsav pod nogama.
Toplo je.
Umotana JE u carsav.
Volela bi da su JOJ tabani otkriveni. Ne voli kada JE `upakovana u palacinku`.
Znaci da se NIJE sama pokrila... Ko ju JE je pokrio?
Neko je pored NJE - oseca to.
Pravi SE da spava i tako dobija u vremenu da SE seti gde JE i sta radi ovde.
Upire svom snagom da razdvoji trepavice.
Jedno oko je `slusa` i kao kroz maglu nazire da neko stoji pored kreveta na kojem lezi.
Otvara i drugo oko ...
Ljudi se guraju oko NJE i govore veoma glasno.
Primetili su da JE budna i sada nema povratka - mora progledati!
Tako JE umorna.
Telo JE ne slusa i tone sve dublje...
Zasto JE ne ostave na miru da se samo malo odmori? Zasto svi vicu kad JOJ se tako spava?
Drmusanje ne pomaze.
Ljuti JE...
Cuje dozivanje. Da li se tako zove? Smesi se - ime je lepo!
Zmuri i dalje.
Zaspace namerno ako JE ponovo pocnu drmati.
Boli JE ...
Otvara oci i vidi NJEGOV lik.
Zasto JE tako zbunjeno gleda i ko su svi ovi ljudi?
Da li su to suze u NJEGOVIM ocima?
Usta su JOJ suva i ne moze da govori...

Ruka na NJENOM ramenu ... sada je sve u redu!
VRATILA SE!